Ponedeljak osamnaeste nedelje kroz godinu

Početkom vladavine Sedekije, kralja judejskoga, petoga meseca četvrte godine, prorok Hananija, sin Azurov iz Gibeona, reče mi u domu Gospodnjem pred sveštenicima i svim narodom: „Ovo govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: ’Slomiću jaram kralja vavilonskoga. Za dve godine vratiću na ovo mesto sve posude doma Gospodnjega koje je Navuhodonosor, kralj vavilonski, uzeo s ovoga mesta i odneo u Vavilon. I vratiću na ovo mesto Jehoniju, sina Joakimova, kralja judejskoga, i sve izgnanike judejske koji su otišli u Vavilon’, govori Gospod, ’jer ću slomiti jaram kralja vavilonskoga.’“ Tada prorok Jeremija odgovori proroku Hananiji pred sveštenicima i pred svim narodom koji je stajao u domu Gospodnjem, i reče: „Amin! Neka tako učini Gospod! Neka ispuni Gospod tvoje reči koje si prorekao, vraćajući posude doma Gospodnjega i sve izgnanike iz Vavilona na ovo mesto! Ali poslušaj sada reč koju ja govorim tvojim ušima i ušima svega naroda. Proroci koji su bili pre mene i pre tebe od starine, proricali su rat, nesreću i kugu protiv mnogih zemalja i velikih kraljevstava. A prorok koji proriče mir, poznaje se da ga je zaista poslao Gospod tek kada se ispuni njegova proročka reč.“ Tada prorok Hananija uze jaram sa vrata proroka Jeremije i slomi ga, pa reče pred svim narodom: „Ovo govori Gospod: ’Oako ću slomiti jaram Navuhodonosora, kralja vavilonskoga, sa vrata svih naroda za dve godine.’“ I prorok Jeremija ode svojim putem. Nakon što je prorok Hananija slomio jaram sa vrata proroka Jeremije, dođe reč Gospodnja Jeremiji: „Idi i kaži Hananiji: ’Ovo govori Gospod: Slomio si jaram drveni, ali ćeš umesto njega napraviti jaram gvozdeni!’ Jer ovo govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: ’Jaram gvozdeni stavio sam na vrat svih ovih naroda da služe Navuhodonosoru, kralju vavilonskom, i služiće mu; dao sam mu i zveri poljske.’“ I prorok Jeremija reče proroku Hananiji: „Slušaj, Hananija! Gospod te nije poslao, a ti si učinio da se ovaj narod uzda u laž. Zato ovako govori Gospod: ’Evo, zbaciću te sa lica zemlje; ove godine ćeš umreti, jer si propovedao pobunu protiv Gospoda.’“ I umre prorok Hananija iste godine, sedmoga meseca.

R. Gospode, nauči me pravilima svojim. Ukloni od mene put laži, i daruj mi zakon svoj. R. Gospode, nauči me pravilima svojim. Ne oduzimaj iz mojih usta reč istine, jer se u tvoje sudove uzdam. R. Gospode, nauči me pravilima svojim. Neka se meni okrenu oni koji te se boje i koji poznaju svedočanstva tvoja. R. Gospode, nauči me pravilima svojim. Neka srce moje bude savršeno u tvojim naredbama, da se ne osramotim. R. Gospode, nauči me pravilima svojim. Bezakonici me čekaju da me pogube, ali ja razmišljam o tvojim svedočanstvima. R. Gospode, nauči me pravilima svojim. Od tvojih sudova ne odstupam, jer si me ti poučio. R. Gospode, nauči me pravilima svojim.

U ono vreme: Isus odmah primora učenike da uđu u lađu i da idu pre njega na drugu stranu dok on otpusti narod. I otpustivši narod, pope se na goru nasamo da se moli. A kad padne veče, beše onde sam. Lađa pak beše već mnogo stadija udaljena od obale, ugrožena talasima, jer vetar beše protivan. A u četvrtu stražu noći dođe k njima Isus, hodajući po moru. I videvši ga učenici gde hoda po moru, uplašiše se govorivši: „To je utvara!“ I od straha povikaše. A Isus im odmah progovori govoreći: „Hrabro samo! Ja sam, ne bojte se!“ Petar mu odgovori i reče: „Gospode, ako si ti, zapovedi mi da dođem k tebi po vodi.“ A on reče: „Dođi!“ I izišavši iz lađe, Petar pođe po vodi da dođe k Isusu. Ali videvši jak vetar, uplaši se, i počevši tonuti, povika govoreći: „Gospode, spasi me!“ I odmah Isus pruži ruku, uhvati ga i reče mu: „Maloverni, zašto si posumnjao?“ I kad uđoše u lađu, vetar prestade. A oni u lađi dođoše i pokloniše mu se govoreći: „Zaista si ti Sin Božji!“ I prešavši, dođoše u zemlju genisaretsku. I poznavši ga ljudi onoga mesta, poslaše po svoj onoj okolini i donesoše k njemu sve bolesne. I moljahu ga da se samo dotaknu skuta haljine njegove; i koji se dotakoše, ozdraviše.