Utorak Sedamnaeste Sedmice Kroz Godinu

Draga braćo i sestre u Hristu,

Današnje prvo čitanje iz Knjige proroka Jeremije donosi nam vapaj, dubok i iskren. Prorok tuguje nad uništenjem, nad neizlečivom ranom svog naroda. On opisuje prizore mačem pobijenih i glađu izmorenih, pitajući se: „Jesi li nas, Gospode, potpuno odbacio? Je li ti Sion mrzak? Zašto si nas udario udarcem koji se ne može izlečiti?“ To je vapaj koji prepoznaje sopstvenu grešnost i grešnost otaca, ali se ipak drži nade, pozivajući se na Božje ime, na Njegov savez. To je molitva koja, usred očaja, i dalje gleda ka Gospodu, jer „Samo ti, Gospode, Bože naš, te stvari činiš.“

A onda, u Jevanđelju po Mateju, Isus objašnjava parabolu o kukolju na njivi. On nam jasno govori ko je sejač dobrog semena – Sin Čovečji, ko je sejač kukolja – đavo, i šta predstavlja žetva – kraj veka. Isus ovde ne govori o tome zašto zlo postoji, već o tome kako će se na kraju sve razrešiti. Pravednici će zasjati „kao sunce u Kraljevstvu Oca svoga.“ To je obećanje konačne pravde i svetlosti.

Pre šest nedelja, naš dragi Benjamin Vo prešao je u večnost. Njegov odlazak ostavlja duboku prazninu u srcima onih koji su ga voleli, posebno njegovih roditelja, Alana i Thao, i njegovog brata Rajana. Benjamin je bio dečak izvanrednog intelekta i nežne duše. Kada razmišljam o Benovom životu, prisećam se njegove ljubaznosti, njegove sposobnosti da se poveže sa ljudima, da unese radost. On je bio poput dobrog semena koje je palo na plodno tlo, donoseći plod ljubavi i dobrote. Njegova blaga priroda, njegov osmeh, njegova duboka empatija prema drugima… to su bile zrake svetlosti koje su obasjavale sve oko njega.

Jeremijin vapaj je vapaj koji mnogi od nas osećaju kada se suočimo sa neizlečivim ranama ovoga sveta, kada nas tuga pritiska. „Zašto?“ je pitanje koje odzvanja u našim srcima. Ali Isus nas u Jevanđelju podseća da, iako zlo postoji i mi se borimo sa njim u ovom svetu, postoji obećanje. Obećanje da će na kraju pravednici zasjati. Benov život, iako kratak, bio je svedočanstvo te svetlosti, te dobrote koja sija. Njegov život je bio pun ljubavi koju je delio, a ta ljubav ne umire. Ona je deo tog dobrog semena koje je procvetalo i sada sija u Kraljevstvu Oca.

Alan i Thao, Ryan, i svi Benjaminovi ujaci i tetke, i svi koji ste ga voleli, i vi koji ste se pridružili izdaleka, posebno druga deca koja pate i svaka porodica koja nosi težak krst… znam da se pitate 'zašto'. Neki od vas možda osećaju krivicu, preispitujući da li ste mogli nešto drugačije. Ali Isus nam je pokazao da bolest i patnja nisu kazna, niti su posledica nečije greške. Neke tuge jednostavno dolaze, izvan naše kontrole, bez obzira na našu brigu i ljubav. Niste ništa propustili, niste krivi. Bog vas ne osuđuje, i vi ne smete osuđivati sebe. Neka vas ova Reč uteši: Benjamin je bio dobro seme, i sada sija kao sunce u Božjem Kraljevstvu. Neka vam Blažena Majka Marija, koja je stajala pod krstom i videla svetlost svog Sina kako sija iz tame, bude vaša uteha i snaga, vodeći vas ka nadi koja nikada ne vene. Amen.