Ponedeljak Sedamnaeste Nedelje Kroz Godinu

Draga braćo i sestre u Hristu,

Današnje prvo čitanje iz Knjige proroka Jeremije donosi nam neobičnu, ali snažnu sliku. Gospod naređuje Jeremiji da kupi laneni pojas, da ga nosi, a zatim da ga sakrije u pukotinu stene pored reke Parata. Nakon dugog vremena, Gospod mu naređuje da se vrati i uzme pojas, ali on je već istrulio, postao je „ni za šta dobar!“. Kroz ovu parabolu, Bog objašnjava da će se ponos Jude, ponos Jerusalima, takođe raspasti, postati ni za šta dobar, jer su odbili da slušaju Njegove reči, hodali su u tvrdoglavosti svojih srca i sledili tuđe bogove. Bog je želeo da Izrael i Juda budu vezani za Njega „kao što se pojas čvrsto drži čovekovih bedara“ – da budu Njegov narod, Njegova slava, Njegova hvala, Njegova lepota. Ali oni nisu slušali.

Zatim, u Jevanđelju po Mateju, Isus nam nudi dve čuvene parabole o Carstvu nebeskom: o gorušičinom zrnu i o kvascu. Gorušičino zrno je najmanje od svih semenki, ali kada izraste, postaje najveća od biljaka, veliko drvo u čije se grane ptice nebeske dolaze nastaniti. Kvasac, iako mali, pomešan sa tri mere brašna, uzrokuje da celo testo naraste. Ove parabole nam govore o nečemu što počinje neprimetno, malo, ali ima neverovatnu moć rasta i preobražaja. Carstvo Božje ne dolazi sa pompom i veličinom, već iz skromnih početaka, šireći se tiho, ali snažno, menjajući sve oko sebe.

Pre šest nedelja, naš dragi Benjamin Vo prešao je u večnost. Njegov odlazak ostavlja duboku prazninu u srcima onih koji su ga voleli, posebno njegovih roditelja, Alana i Thao, i njegovog brata Rajana. Benjamin je bio dečak izvanrednog intelekta i nežne duše. Mislim na Benovu radoznalost, na njegovu sposobnost da se udubi u svet oko sebe, da postavlja pitanja, da uči. On je bio kao to gorušičino zrno – možda mali po godinama, ali sa neverovatnim potencijalom rasta, sa umom koji je bio spreman da obuhvati velike ideje i duhom koji je bio spreman da primi Carstvo Božje. Njegova blaga priroda, njegov osmeh, njegova ljubav prema porodici… to su bili plodovi tog rasta, dokaz da je Božje Carstvo delovalo u njemu.

Prvo čitanje nas podseća na važnost poslušnosti Bogu, da budemo blizu Njemu, da ne dopustimo da se naša srca „pokvare“ udaljavajući se od Njegove reči. Benov život, iako kratak, bio je svedočanstvo o srcu koje je bilo blizu Bogu, srcu koje je bilo plodno tlo za Njegovo Carstvo. Njegova radoznalost nije bila samo za tehnologiju, već i za smisao života, za dobrotu. On je bio poput gorušičinog zrna koje je izraslo, privlačeći druge svojom svetlošću i dobrotom, nudeći utočište u svojoj nežnosti.

Alan i Thao, Ryan, i svi Benjaminovi ujaci i tetke, i svi koji ste ga voleli, i vi koji ste se pridružili izdaleka, posebno druga deca koja pate i svaka porodica koja nosi težak krst… Neka vas Isusove parabole uteše. Carstvo nebesko počinje malim, ali raste u nešto veliko i prelepo. Benjamin je sada u tom Carstvu, u punini Božje ljubavi. Njegov život je bio gorušičino zrno koje je procvetalo, i njegov duh će nastaviti da živi u vašim srcima, donoseći utehu i nadu. Neka vas Blažena Majka Marija, koja je u svom srcu nosila najmanje seme Božjeg Carstva, Isusa, drži u svom naručju i vodi vas ka nadi koja nikada ne vene. Amen.