Praznik Svete Marije Magdalene

Draga braćo i sestre u Hristu,

Današnja čitanja predivno oslikavaju duboku čežnju ljudskog srca za Bogom, i Božju vernost da odgovori na tu čežnju. U prvom čitanju, iz Pesme nad pesmama, čujemo nevestu kako traži onoga koga njeno srce voli: „Tražila sam ga, ali ga nisam našla.“ Ona ne odustaje, već ustaje i ide po gradu, po ulicama i raskršćima, neumorno tražeći. To je slika duše koja gori od ljubavi, koja ne može da se smiri dok ne pronađe predmet svoje čežnje. A onda, jedva da je otišla od stražara, „našla sam onoga koga moje srce voli.“ Kakav trenutak ispunjenja!

I onda, u Jevanđelju po Jovanu, susrećemo Mariju Magdalenu. Ona je oličenje te iste čežnje. Dolazi na grob rano ujutru, dok je još mrak, i zatiče prazan grob. Njena reakcija je trenutna tuga i zbunjenost: „Uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gde ga staviše.“ Njena ljubav prema Isusu je toliko jaka da je ne zanima ništa drugo osim Njega. Čak i kada vidi anđele, njena jedina briga je gde je Njen Gospod. A onda, Isus joj se obraća, ali ona Ga ne prepoznaje. Misli da je baštovan. Tek kada On izgovori njeno ime – „Marijo!“ – njeno srce prepoznaje glas Onoga koga voli. U tom trenutku, sva njena tuga se pretvara u neizmernu radost. Njena potraga je završena; pronašla je Onoga koga njeno srce voli.

Ova priča o Mariji Magdaleni je i naša priča. I mi često tražimo Gospoda u tami, u zbunjenosti, u praznini. Ponekad nam se čini da Ga nema, da je skriven, da je daleko. Ali, kao što je Marija Magdalena neumorno tražila, tako smo i mi pozvani da tražimo. Jer On je uvek tu, uvek spreman da nam se objavi, da nas pozove po imenu.

Pre pet nedelja, naš dragi Benjamin Vo prešao je u večnost. Njegov odlazak ostavlja prazninu u srcima onih koji su ga voleli, posebno njegovih roditelja, Alana i Thao, i njegovog brata Rajana. Ben je bio dečak izvanrednog intelekta i nežne duše. Njegova radoznalost nije bila samo za tehnologiju ili avijaciju, već i za svet oko sebe, za ljude, za život. Mislim na njegovu sposobnost da vidi lepotu i radost u malim stvarima, kao što je deljenje radosti sa celom porodicom kada je ušao u badminton tim. Ta jednostavna, čista radost, ta sposobnost da se prepozna i ceni dobrota, odražava duboku, nežnu dušu koja je, verujem, tražila i nalazila Gospoda u svakodnevnom životu. Kao Marija Magdalena, Ben je možda tražio Gospoda u svojoj radoznalosti, u svojoj ljubavi prema porodici, u svom osmehu koji je delio. I sada, u večnosti, on je pronašao Onoga koga njegovo srce voli, u punini Njegove prisutnosti.

Alan i Thao, Ryan, i svi Benjaminovi ujaci i tetke, i svi koji ste ga voleli, i vi koji ste se pridružili izdaleka, posebno druga deca koja pate i svaka porodica koja nosi težak krst… Neka vas ova priča o Mariji Magdaleni uteši. Neka vam da snagu da nastavite da tražite Gospoda, čak i kada je mrak, čak i kada se osećate izgubljeno. Neka vas Njegov glas pozove po imenu, baš kao što je pozvao Mariju. Verujte da je Benjamin sada u Božjem zagrljaju, da je pronašao večni mir i radost. Neka vas Blažena Majka Marija, koja je stajala pod krstom i svedočila vaskrsenju, drži u svom naručju i vodi vas ka nadi. Amin.