Ponedeljak Šesnaeste Nedelje Kroz Godinu

Draga braćo i sestre u Hristu,

Današnje prvo čitanje iz proroka Miheja postavlja nam jedno duboko pitanje. Bog se obraća svom narodu, Izraelu, i pita: „O narode moj, šta sam ti učinio, ili čime sam te umorio? Odgovori mi!“ To je pitanje o odnosu, o vernosti, o tome šta zaista znači služiti Bogu. Ljudi se pitaju: „Čime da dođem pred Gospoda, i da se poklonim Bogu Svevišnjemu?“ Razmišljaju o žrtvama, o hiljadama ovnova, o prvorodencima... Ali prorok jasno kaže: „Rečeno ti je, čoveče, šta je dobro, i šta Gospod traži od tebe: Samo da činiš pravdu i da ljubiš dobrotu, i da ponizno hodiš sa svojim Bogom.“

Kakva jednostavna, ali moćna istina, zar ne? Nije reč o spoljašnjim obredima, već o unutrašnjem stavu srca. O pravdi, dobroti i poniznosti. A onda, u Jevanđelju, Isus se suočava sa pismoznancima i farisejima koji traže znak. Žele da vide čudo, dokaz. Ali Isus ih prekorava, govoreći da im se neće dati nikakav znak osim znaka proroka Jone – tri dana i tri noći u utrobi kitovoj, što je predznak Njegovog vaskrsenja. I dodaje da će ih Ninevljani i kraljica Juga osuditi, jer su oni prepoznali nešto veće od Jone i Solomona, dok ovi ne prepoznaju Njega, koji je nešto mnogo veće.

Šta nam ovo govori? Govori nam da Bog ne traži spektakularne znake, već otvoreno srce. On traži da činimo pravdu, da volimo dobrotu i da ponizno hodimo s Njim. To je ono što je Benjamin Vo, naš dragi Ben, razumeo na svoj način. Iako je bio dečak izvanrednog intelekta, sa strašću za tehnologijom i složenim idejama, njegova suština je bila u njegovom nežnom srcu. Bio je najslađi dečak, uvek nasmejan, uvek srećan, duboko pun poštovanja prema svojim roditeljima.

Razmišljam o Benovoj empatiji, o njegovoj sposobnosti da oseti za druge. Sa samo dvanaest godina, plakao je na očev rođendan iz straha da ga ne izgubi. To je duboka dobrota, zar ne? To je srce koje voli, srce koje je svesno krhkosti života i dragocenosti odnosa. To je srce koje je, na svoj način, činilo pravdu i ljubilo dobrotu. Benjamin nije tražio znake; on je živeo u prisutnosti ljubavi, u poniznosti, u radosti koju je delio sa svojom porodicom.

Pre pet nedelja, Benjamin je prešao u večnost. Njegov odlazak je ostavio prazninu u srcima njegovih roditelja, Alana i Thao, i njegovog brata Rajana, kao i svih koji su ga voleli. Ali mi verujemo da je Ben sada u Božjem zagrljaju, u večnom miru, gde nema više suza ni bola. Njegov život, iako kratak, bio je svedočanstvo o dobroti i ljubavi. On nas podseća da je ono što Bog zaista traži od nas: da volimo, da budemo dobri, da budimo ponizni. To je put ka Njemu. To je ono što nam donosi istinsku radost i mir.

Alan i Thao, Ryan, i svi Benjaminovi ujaci i tetke, i svi koji ste ga voleli, i vi koji ste se pridružili izdaleka, posebno druga deca koja pate i svaka porodica koja nosi težak krst… Neka vas ove reči uteše. Neka vas Božja ljubav drži. Neka vas Blažena Majka Marija, Majka Božja i naša Majka, zagrli u ovim trenucima tuge. Benjaminov duh, njegova blagost i njegova ljubav, nastavljaju da žive u svima nama, kao podsetnik na ono što je zaista važno. Amin.